-Počni pevati, pičko papučarska.
Predstava počinje.
Publika podrža pevača pljeskanjem. Pevač pozdravi prepuno pozorište, pa poče pričati prelepu poeziju. Pre pročitane prve pesme, pesnik pokaza prstom prema plafonu, pa pogledom preseče publiku. Palatom poteče potok pohvala. Posle pete pesme pevač prošeta parterom pozdravljajući prisutne. Paravan poče padati pre ponoći. Publika pobeže. Pevač podiže pogled prema pospanom portiru. Petorica policajaca počeše pevati poslednju pesmu. Pevač poče plakati, potrešen pažnjom publike. Pesak, plaže, palme...pomisli pevač. Pre podne postaješ poznat, popodne polako popularnost prolazi, predveče postaješ prah. Posle pobede-pustoš. Pesma postaje pustinja. Papir pun pesama postaje prazan. Prilično poražavajući proces. Poraženi prepoznaju pravu pesmu. Pogled prema praznom pozorištu prekinu pesnikovu patnju...
-Pet piva, povika policajac pored prozora.
-Prvo pelinkovac pa pivo,predloži portir.
-Prihvaćeno, prokomentarisaše panduri.
-Piće preskačem, prigovori pevač.
-Pičko, pičko, počeše prisutni.
-Pusti pedera, popularnost prolazi.
Prođe popularnost poodavno, pomisli pevač, pa pođe prema polici po pištolj. Pravi pesimista, pomisli prvi pandur. Prostorijom protutnji prasak pištolja. Pevač pade pored police, poput puštenog paravana posle predstave. Prebledeli posmatrači pritrčaše. Prekasno. Poslednji pevačev potez prstom prekinu prvu prolećnu pesmu.
Poštovaoci priđoše pogrebnoj povorci, posmatrajući pepeo prvog pesnika planete. Pozorište prebrzo proguta prave pesnike, pomisli portir posmatrajući pevačev portret pored pozornice. Pravi pesnici prebrzo postaju prašina, prošaputa portir plačući pa pođe po pelinkovac.